boston terijer

Polovinom XIX veka i u Americi bile su veoma popularne borbe pasa. Vlasnicima dobrih borbenih pasa ova vrsta takmičenja donosila je dosta para. Tako su mnogi odgajivači bili zainteresovani da odgoje i stvore ratoborne i pse jake volje. Oko 1870. g. radnički sloj u Americi u okolini grada Bostona, u saveznoj državi Masačusets, počeli su svoje prve pokušaje da od već duže vreme poznatih borbenih pasa stvore novi tip borbenog psa. Osnovu ove nove rase činio je engleski borbeni buldog i u to vreme poznati bul terijer.

Po mišljenju tadašnjih odgajivača, ovi su hibridi bili bolji za borbu od osnovnih rasa. Dakle, postojecem bul terijeru dodato je više osbina buldoga. Posebno se pazilo na temperament i okretnost, što su već dobili u nasleđe od terijera, a te su se osobine i pospešivale. Ovi psi nisu odgajani da bi se stvorila nova rasa, nego samo za korišćenje u borbama pasa. Prvi pas ove rase, koji se može naći u tadašnjim knjigama odgajivača, bio je Judge. Odgajio ga je izvesni Langdon i zatim ga predao Vilijemu O'Brajanu. Najzad je Judge 1875.g. došao do izvesnog R.C.Hupera i dobio konačno ime-Hoopers Judge.

Kao slavan borbeni pas, pojavljuje se u istoriji uvek iznova. Po tipu bio je više engleski buldog, dugih nogu i dobrih proporcija, težine 32 engleske funte, imao je minimalan predgriz, bio je meliran sa belom lisom. Paren je sa belom ženkom po imenu Burnets Gyp, a zvana je i Burnets Kate. Iz ove veze proistekao je i mužjak Wels Eph, koji je ušao u istoriju borbenih pasa sa ovog područja (Boston). Paren je sa kujom Tobins Kate. Iz ove veze proistekla su dva mužjaka 1877.g., koji zauzimaju važna mesta u istoriji Boston terijera. Zvali su ih Bernards-Tom i Atkinson Tobey, pri čemu ovaj prvi zauzima važnije mesto u nastanku rase.

Kennel klub iz Masačusetsa priredio je 1878.g. izložbu u Bostonu na kojoj su prikazani prvi primerci ove rase, a medju njima i ova dva primerka. Svrstani su u klasu bulterijera.

Parenjem primeraka u bliskom srodstvu, koji vode poreklo od Bernards-Toma, učvršćene su rasne odlike. Američki Kennel klub uvrstio je ovu rasu u rodovnik 1891. g. pod nazivom američki bulterijer. Godinama je nazivan Boston bul, dok na kraju nije usvojen naziv Boston terijer.

NARAV:
Bez obzira na poreklo, ovaj pas je veoma živ, inteligentan i miroljubiv i postao je prijatan pas za društvo. Uravnotežen karakter i umiljatost koje su doprinele njegovom uspehu u SAD, očigledno je posledica ukrštanja sa Francuskim buldogom, na koga veoma liči. Veoma je vezan za gospodara, strpljiv i nežan prema deci. Savršen je kućni pas, lepo se ponaša u stanu, ali i na svakom drugom mestu. Poznate su i njegove vrline kao čuvara kuće.

OPŠTI IZGLED:
Telo Bostonskog terijera je proporcionalno i odaje utisak mirne snage i gracioznosti. Krece se ritmicnim korakom, a sve četiri noge se ujednačeno kreću.

Lobanja mu je četvrtasta, bez nabora, pljosnata u donjem delu. Čelo je pravo a stop veoma izražen. Njuška je kratka, široka i usklađena sa lobanjom. Usne dobro pokrivaju pravilne zube. Blagi donji prognatizam daje njušci četvrtast izgled. Okrugle tamne oči su široke i razdvojene. Uši koje podsećaju na uši slepog miša su prirodno uspravne, ili stanjenje sečenjem. Vrat je blago savijen.

To je čvrst pas, sa širokim grudnim košem, kratkim leđima, blago zaobljenim sapima i mišićavim slabinama. Prednje noge su prave i čvrste. Rep je nisko postavljen, kratak, prav ili uvijen i stoji horizontalno.

Ima kratku, tanku i sjajnu dlaku koja ne opada. Veoma je tražena crvenkasto-smeđa tigrasta dlaka sa belim oznakama, iako je crna boja sa belim oznakama takođe dozvoljena. Beline moraju biti pravilno rasporedjene po njušci, u vidu široke lise na čelu i lobanji, oko vrata, na grudnom košu i prednjim nogama kao i na donjem delu zadnjih nogu.

Visina je od 25-40cm, a težina od 7-11 kg.

Mali psi