tibetanski mastif

by kikiriki čet oľu 11, 2010 2:37 pm

Ako izaberete tibetanskog terijera budite spremni da mu se potpuno posvetite, jer traži nepodeljenu pažnju. Preživeće on i ako ga ostavite samog čitav dan, ali zato kada se vraćate budite spremni da to nadoknadite šetnjom, maženjem i igrom.
Nagradiće vas razigranošću, spremnošću da vas odbrani i inteligencijom.

Tibetanski ovčar – drevna rasa
Osamdesetih godina prošlog veka, obilazeći Tibet, prirodnjaci Alfonso Bietolini i Đanfranko Braki sasvim slučajno su otkrili tibetanskog ovčara. Na visini od 5200 m, u blizini sela Džangze, pažnju im je slučajno privukao pas kakvog do tada nisu videli. Pas je čuvao nomadsku naseobinu. Kada su se približili na stotinak metara počeo je tako besno da laje da im je strah sledio kosti, mada je postao sasvim krotak kada su se pojavili nomadi. Ovaj »gigant« bio je visok oko 90 cm i težak oko 90 kg. Imao je snažne šape, blago savijen rep, i dlaku srednje dužine, boje mahagonija, sa tamnijim nijansama.
Vrativši se u Italiju, sa fotografijama ovog veličanstvenog psa, potražili su pomoć kinologa. Zaključak je bio jednoglasan - radilo se o tibetanskom ovčaru koji je rodonačelnik savremenih ovčara, rasi za koju se do tada verovalo da je odavno nestala.

slika levo - u nedostatku odgovarajuće fotografije, donosimo crtež tibentanskog ovčara

Priča o tibetanskom ovčaru liči na legendu koja se prepričava od davnina. Ovaj pas spominje se još u sanskritskim tekstovima starim 5000 godina. Njegovu siluetu možete videti na asirskim bareljefima u Nineviji. U Evropu su ga doveli Feničani, kod Asiraca je korišćen kao službeni pas, a Grke i Rimljane je pratio na konjskim trkama. Tibetanski ovčar bio je i uz Aleksandra Makedonskog za vreme njegovih pohoda, a njegovu snagu su opisivali i Marko Polo i Aristotel, opisujući ga kao "ljutog borca".Vekovima je bio saputnik naroda u Centralnoj Aziji, kroz pohode, ratove i seobe, prirodne nepogode i surove klimatske uslove. U 19. veku jedno istočnoindijsko društvo rešilo je da prenese tibetanske ovčare u Evropu, ali su klimatski uslovi po njih bili fatalni. Od tada im se trag polako gubi. U Evropi su od njih ostali samo crteži. Kinolozi su tvrdili da tibetanski ovčari sigurno još uvek žive u oblasti Kašmira, Nepala i Butana.
Zahvaljujući dvojici italijanskih prirodnjaka, danas smo i sigurni da je tako.